ISSN (ONLINE): 2683-457X

ГОДИНЕ ЗАПЛЕТА

Published by knjizevniklub on

АНТОЛОГИЈА СРПСКОГ АФОРИЗМА
ОД ПАДА БЕРЛИНСКОГДО ПАДА СРПСКОГ ЗИДА

СРПСКИ АФОРИЗАМ ИЗМЕЂУ ЗИДОВА

            У Антологији српског афоризма од пада Берлинског до пада Српског зида заступљени су аутори афоризама са српског говорног подручја. Заступљено је око 140 аутора.

            Приређивач се определио за овакав избор, јер je пад Берлинског зида најзначајнији друштвенополитички догађај у Европи након Другог светског рата. Падом Берлинског зида окончава се подела Немачке и подељеност Европе на Источни и Западни блок. Пад Берлинског зида представља и пад комунизма и тоталитаризма јер се убрзо догађају промене система у свим земљама Источног блока. Југославија, као посебан случај, на миран начин је извршила прелазак из једнопартијског у вишепартијски систем.  Али за разлику од остатка Европе, у Србији и осталим републикама СФРЈ комунисти су се само преобукли у националисте, а до суштинске промене система није дошло. Посебно је у Србији било изражено несхватање последица пада Берлинског зида, успостављен је привид вишепартијског система, а сва власт била је сконцентрисана код једног човека, Вође, те је он и био најчешћа мета сатиричара.

Пад Српског зида, односно смена са власти председника Слободана Милошевића, због манипулације резултатима на локалним и председничким изборима,  извојевана масовним протестима широм Србије, по својим последицама за српско друштво представља пандан паду Берлинског зида. Тек 2000. године долази до радикалног раскида са комунизмом и његовим системом вредности и стварног окретања Србије моделу демократског друштва и приватне својине. О каснијим лутањима српског друштва, пљачкашкој приватизацији, тајкунизацији, лажним експертима и реформаторима, вероватно ће сведочити нека нова антологија афоризама.

У антологији Године заплета, осим најпознатијих афористичара који су стварали у овом периоду, окупљених око Београдског афористичарског круга (Александра Баљка, Растка Закића, Слободана Симића,  Александра Чотрића, Милана Бештића…) и Јежеваца (Радивоја Бојичића, Милована Вржине, Душка Петровића…), афористичара окупљених око часописа Ошишани јеж, заступљени су и многи други, мање познати афористичари из Србије и других бивших југословенских република.

            Верујем да ће ова антологија кроз писање српских афористичара из разних углова осветлити деведесете године двадесетог века, које су у целини трагичне по Србију и њен народ; то су године када смо имали ратове, хиперинфлацију, масовне демонстрације, медијски мрак, изборне манипулације и друге врсте злоупотребе власти и обмањивања народа – и када смо имали великог Вођу. 

СВЕТИСЛАВ С. ГЛИШОВИЋ (19131998) Београд

МИСЛИ, РАЗМИШЉАЊА И АФОРИЗМИ (2000)

Мишљење малих људи разликује се од мишљења великих по томе што се само глупости ових других спроводе у дело.

Демократија је слободна владавина већине,
а комунизам владавина над слободом већине.

Диктатура је малоумност оних који
болесно сањаре да је свет створен само ради њих.

Југословени су заједница међусобно нетрпељивих.

Политичари су експерти за савремену експлоатацију боље будућности народа.

МИРОСЛАВ БЕЛОВИЋ (1927–2005) Илиџа

ЗВЕЗДЕ У БУНАРУ (1992)

Поплава информација
претворила је људе у дављенике.

Домовину не треба величати,
са њом треба живети.

Историја је кошмар
који историчари сређују по датумима.

УКРШТЕНЕ МИСЛИ (2000)

Најбљутавији су љубавни изливи власти
према народу.

Диктатори доносе законе
који легализују њихове злочине.

ГОЈКО ЈАНКОВИЋ (1931) Жирци, Колашин

ДРМОРЕДИ (1997)

Сви се спремају за Европу,
само се још не зна ко ће у коју земљу.

Са бившим братским републикама
везују нас хуманитарни коридори.

Велика Партија се распала на више малих.
Тако смо добили вишепартијски систем.

Посланици се свађају по Пословнику,
а мире по јеловнику.

У последње време све је мање хероја,
а све више хероина.

ДРАГАН ШУШИЋ (19322009) Липница, Чачак

ШУШКАЊА (1999)

Највише је незапослених међу запосленима.

Свака сличност са нама је случајна.
Ми више не личимо на себе.

Кад већ имамо вишестраначки систем,
штета што немамо опозицију.

Ових дана не излазим.
Долази ми боље сутра.

Зауставите точак историје!
Код нас је време стало.

МИТАР МИТРОВИЋ (1933‒2020) Подличак, Свети Стефан

ЧОРБА У ГЛАВИ (1991)

За наше слепило нису криви офталмолози.

Бриони су Берлински зид на мору.

Промене у Југославији су у току.
Припремите пасоше.

О Јасеновцу се дуго ћутало
јер мртва уста не говоре.

ГЛАВА НА ПАЊУ (1997)

Неки политичари су као плодови.
Неће да падну док не иструле.

СЛОБОДАН ЈАНКОВИЋ (19352019) Врбљани

ЖУЉ (1994)

Били су истомишљеници.
Ниједан није ништа мислио.

И послије овог рата
неки ће пожурити да заузму положаје.

Пут који смо прошли био је тежак,
али је зато био погрешан.

Ми смо такав народ да би нам вође требало извлачити из бубња. Кад год смо их сами бирали, нису ваљали.

Његов отац био је на високом положају.
Оправљао је фабричке димњаке.

ДРАГАН ОГЊАНОВИЋ (1972) Прокупље

АФОГРАФ (1999)

Полиција нема слуха.
Уместо песме слуша јауке.

Знак питања је преплашени знак узвика?

Долази нам боље сутра, али пошто су у лажи
кратке ноге, никако да стигне.

Чврста линија се најчешће претвара у ров.

Мој тата ради на градилишту.
Краде цемент.

АЛЕКСАНДАР МИЛАНОВИЋ (1974) Београд

Немам пара за бензин.
Свакога дана морам да гурам
кола до посла и назад!

Вођа је скроман човек.
Никоме не говори о количини пара
на свом рачуну.

Ми немамо тајни.
Отворено причамо о свим нашим успесима.

То је слободно друштво.
Свакоме је дозвољено да велича вођу.

Патриотизам долази спонтано.
Обично путем медија.

Полиција хапси само у два случаја.
Кад треба и кад не треба.

АЛЕКСАНДАР НОВАКОВИЋ (1975) Београд

ПИЈ СОКРАТЕ, ДРЖАВА ЧАСТИ (1995)

И овај камен земље Србије је Сизифов.

Наш сан је излазак из коме.

Балкански Гордијев чвор пресеца се рафалом.

Брод лудака је понос ратне флоте.

Пиј Сократе, држава части!

Добар вођа оставља споменик,
а лош споменике.

ТОМИСЛАВ МАРКОВИЋ (1976) Белосавци

ГРАФИТЕ НА УЛИЦЕ (1995)

Геноцид се не може предвидети.
То је ствар надахнућа.

Ослободиоци су се мало занели.
И би геноцид.

Да нема профитера,
грађански рат би остао без победника.

Непријатељ никада не спава.
Не зна шта пропушта.

Жртва је неваспитана. Много се отима.

Немојте му говорити да је мртав.
То би га дотукло.

САША МИЛОВАНОВИЋ (1976) Смедерево

Преживели смо рат, земљотрес, поплаве…         
Има ли неки вулкан у близини?

Наш народ баш нема смисла за духовно.
Само мисли на храну!

Обећали би они и више, 
 ал’ им је сиромашан речник.

Да нема сивекономије,
све би нам било црно.

Полиција није стигла на време.
Појео је оба украдена хлеба.

Велики сам оптимиста.
Ваљда ће и пред моја врата
да поставе неки контејнер.

БЕЛЕШКЕ О АУТОРУ

                Драган Огњановић (1972), Прокупље. Објавио је књиге афоризама Афограф (1999), Страдијанске хронике (2011), Насмејана страна света (2016). Приредио и написао предговор књизи Бандит или песник (изабране песме Радета Драинца, 2015), објавио збирку поезије Прекобројни годови (2019). 

                Главни је  уредник часописа ТОК и  главни и одговорни уредник годишњака Топлички венац.

                Добитник књижевних награда: Млади јеж (1998), Владимир Булатовић Виб (1998), победничке дипломе на Фестивалу хумора и сатире Смејада у Бањој Луци (2009).  

                Живи у Прокупљу, а ради у Народној библиотеци Раде Драинац. Пише поезију, прозу,  есеје и приказе.


Leave a Reply