ISSN (ONLINE): 2683-457X

U mome moru čovek je oslobođen (Aleksandra Stojiljković)

Published by knjizevniklub on

Alef

More je mirno. On svetluca. Srećan je.
Bacam svoje preplanule kosti na njega
Osećam kako ih hvata
Skuplja mi struk oko struka
I padamo vodi pozdrav suncu
Ponavljanja
Vidim svoje telo
Kako tone
Pozdrav školjki
Izlazim svetlucava iz kade
Počinjem da govorim pasji jezik
Ličim na psa
Borhes se smeje
Kao da je to što držim u ruci nešto slatko
Kupam se sa školjkom prihvati to
Borhes čuje more
Kaže mi da je postojalo pre mene
Izlazim svetlucava iz kade
Artur Rembo je imao svega četiri godine kada je umro
Trgovac oružjem
(pada mi peškir)
Borhes mi kaže da ga ne prizivam u istoriju kada mu tamo nije mesto
Imam ja svoju istoriju, Horhe, prestani

Mašem čoveku na moru
Mašem Borhesu
Mazim psa
Mazim svoje grudi
Da li znaš, Horhe, da si otet
Kunem ti se
Ljudi trguju tobom kao što si ti trgovao njima
(evo ti pepeljara)

Ti si video moje svetlucavo telo u svetlosti sveta svetinu svetkovinu sveta
Ti znaš sve, Horhe
Borhes je imao tačku u podrumu
Ti si video da je neko drugi slomio mi kosti
Ja te neću prodavati za sitne novce
Veruj da je u mome moru čovek oslobođen
Kao školjka igračka
Mislim da si ostao od književnosti kao jedan jedini ostatak igre
Kada smo se još uvek, Horhe, mogli igrati
Sve je istorija, Horhe
Ponavlja se kao taj tvoj tekst
Svi su se voleli i umirali
Školjku stavljam kraj ogledala
Na Borhesa istresam pepeo
Na sebe navlačim telo

A tebi povodac,
Moj Horhe
Možeš biti moj pas i ti bi se složio s tim
Ili moja četka

Jer moramo biti prisni

Autor: Aleksandra Stojiljković

Lektor: Emilija Stojilković

Categories: Poezija

Leave a Reply