ISSN (ONLINE): 2683-457X

РЕЧКАЊЕ 3: Шта ће бити са фестивалима у доба короне?

Published by knjizevniklub on

Одржана је трећа по реду онлајн дебата у организацији UNBOX хаба иновативних едукација, на тему фестивала за децу. Учесници су били Владана Стојановић, директорка Народне библиотеке Његош у Књажевцу, Јасминка Петровић, писац за децу и омладину, као и Тоде Николетић, популарни поетски и драмски стваралац за најмлађе.

Саговорници у дебати дискутовали су о различитим темама, као што су: утицај фестивала на развој деце, организација фестивала, као и тешкоће организације у доба вируса корона, однос институција према фестивалима, а откривене су и неке од анегдота са истих.

Дебату је отворила Јасминка Петровић, која је говорила о свом пројекту Читањац. Нагласила је да у оквиру овог пројекта чита искључиво своје књиге због све ригорознијих ауторских права:

До сада смо направили три епизоде које трају од 5 до 10 минута, а гости су нам између осталих били прваци са својом учитељицом, и заједно смо смислили да читају делове књиге На крилима књиге у издању зрењанинске библиотеке – каже Јасминка и додаје да је све прошло одлично, као и да су је изненадили песмом коју су искомпоновали на основу приче, a која је приказана на почетку ове дебате. Отпевао ју је један од ученика когa је пратио његов тата на гитари.

Владана Стојадиновић објаснила је какав може бити допринос библиотека на пољу дечјег стваралаштва:

Библиотека претходне четири године реализује Манифестацију Чаробне полице Биби Сликовчице. Биби Сликовчица је једна овчица, која је маскота нашег одељења – каже Владана, али изражава и забринутост да манифестације ове године можда неће бити због новонастале ситуације у вези са епидемијом вируса.

Тоде Николетић је изразио забринутост због смањења слободе кретања код деце и нагласио да здравом детету не би требало дати до знања да нешто није могуће:

Сву ту енергију коју ти властодршци, глобалисти, како год… требало је уложити раније. Спречити, не лечити. Када нас одвојите од културе, онда је то повређивање. Када ми ударите шамар, можете ме после миловати колико хоћете, али ви сте мене повредили, повредили сте читаве генерације којима сте забранили да се крећу, да нам долазе на фестивале, да нам преносе дарове свог талента и тако стварамо мислећи свет. Таква култура изнедри кретене који владају нама. Онда им препустимо нашу децу за коју кажу како не могу да се крећу.

Додао је да фестивали који окупљају и по седам хиљада деце сада не могу да буду организовани због затварања граница, иако су победници на некима од њих постали каснији велики песници. Нагласио је да је сва прилика да ће се неки од фестивала одложити, али да, иако постоје датуми, и даље ништа није сигурно.

Јасминка је изрекла да као дете није учествовала на фестивалима, али да је свесна тога да деца имају природну потребу да се друже. Истакла је да је у разговору са учитељима дошла до закључка да деци више одговара класична школа, него она која је заступљена за време епидемије. Она сматра да су веома значајна искуства са фестивала, јер су пуна емоција, као и да након слушања разноразне деце, учитеља и књижевних посленика често касније не може да се заспи од узбуђења. Ипак, каже да организација фестивала није лака, да треба обавити пуно ствари, али да је вредно труда.

Владана истиче да је фестивал који они организују искључиво локалног карактера, што због материјалних могућности, што због људских ресурса које имају, као и да је основна сврха рад са децом. Истакла је да се рад дели у више дисциплина, као што су музичко, ликовно или литерарно и да се у свим дисциплинама ангажују професионалци.

Тоде је приближио специфичност регионалних фестивала, нагласивши да је заступљена значајна бројност и да учешће често узима по 7–8 земаља и по више од 2000 деце:

Нама је прошле године било преко 2000 учесника, што бисмо по пријавама ове године премашили. Прошле године смо поделили 400 награда, а ментори су тражили још више награда, како бисмо испоштовали децу – истиче Тоде, па додаје:

То је све због тог стереотипа који се нуди, јер је сврха фестивала развијање знања у различитим уметничким правцима, што је сврха и Фестивала На крилима детињства у Панонском дечјем граду, где се активности одвијају на једанаест позорница, уз присуство најпознатијих ментора, дакле академика, најугледнијих књижевника, уметника… И то је пре свега путоказ деци, да када стварају, у њиховом окружењу буду они који могу да им понуде адекватно сазнање.

Он истиче да је циљ фестивала да докаже како свет није црнобели и да не постоје само понуда и потражња, већ да мора постојати место и за самог човека и његово биће. Сматра да је промашен живот у коме је циљ само запослити се и чекати пензију и да се управо труде да човеку пруже уточиште од таквог размишљања.

Ми смо то успели ове године. Деца су затворена, али није довољно бити креативан кад си затворен. Удруживањем стварамо свет; ми се враћамо на тезу Достојевског да је све била једнина, а сада кад је свет разбијен можете нас све затворити посебно у торове и на одређени начин нас третирати као овце.

Поменуо је и посебан значај фестивалске организације коју спроводи у сарадњи са Златком Маврићем, под називом Добродошлица ђацима првацима Косова и Метохије, где посећују сва места на Косову и Метохији и награђују их за њихову креативност, a деца су притом победници самим чином креације.

Стефан Миленковић


Leave a Reply