ISSN (ONLINE): 2683-457X

Od onih sam nigde rođenih sin plemena crnog kofera ( Veljko Milanović)

Published by knjizevniklub on

 
ZVUK


(pesma je nastala na osnovu istoimene kratke priče Davida Albaharija)

Šta ćeš uvek, dragi, čuti?

Tminu dele tačni
trzaji dragog tona
dok kao na tacni
trepti misao ona

zvuci dragi
kraćim staju
jedan, drugi
to nestaju

nastaje
daljina
postaje
tišina.

Večno tihi korak smrti.
 
PUTNIK

Od onih sam nigde rođenih
sin plemena crnog kofera.
Od onih sam strahom vođenih
vazda tražim strelicu smera.
Od strašne me gladi goni strah,
ali još od lepog gubim dah.

Putem teška baulja magla
te ne vidim dalje od hvata.
Putem srce mi čežnja stegla
tamnica mu remenje sata.
Putem vri krv predaka vruća,
na toj stazi pravac bespuća.

Ka šumama me vode pete
gordim, tamnim, Teutoburškim.
Ka drveću što šibljem prete
grizu meso gvožđem damaskim.
Ka plodu što mu nije mana
biti dete prokletih grana.

Ne ostajem u mestu dugo,
ne vežu me sudbine niti.
Ne prihvatam sem puta drugo,
jedno ćemo zauvek biti.
Ne postoji za me lepši dan
nego kad me prati svod zvezdan.
 
Lešina
 
Purpurni pokrov spremite suđaje
sveta kraljica, leš je sada bledi.
Gospodarica ludaka tuđa je,
možda bih plako, al’ šta to sad vredi?

Umrla nije baš ovoga časa,
već pre toliko osunčanih leta
da trulog mesa osta samo masa.
Zgasnuše svetla vasceloga sveta.

Gospodo, vi ste igrali na grobu,
cerili svoje krvožedne zube.
Odnela kuga prokletu gnusobu!

Istrulele ti, gospo, skute ljube
grešnici oni najveći od sviju,
kukavice što od noža se skriju.

Proleće

Jošte ću mnogo priča stvoriti
lepota radi mnogih boriti,
ali pogleda tvoga će sjaji
ostaće večno moji očaji.

Gledao sam te golu pod suncem
ta bela nedra sa mojim srcem
zaleć te nagu, razumeh Lorku
neobuzdanu začuh četvroku

Od kuge ko da si obolela,
a kako si me nekad volela.
Mori me glad bez dodira nežnih
mekanih poput pahulja snežnih.

Pokorit neću rata virove
pobede su sve moje pirove
Čujem ih, laju, demonski hrti
zelenooka, vreme je smrti.

Veljko Milanović

Biografija autora

Veljko Milanović (9. 6. 2001) je maturant jagodinske gimnazije Svetozar Marković. Piše od svoje trinaeste godine. Pored pesama napisao je i nekoliko kraćih dramskih tekstova. Veliki je ljubitelj Šekspira i Puškina. Osim pisanja amaterski se bavi i glumom. Poezija je njegov beg od realnosti. Voli za sebe da kaže da je romantičar.

Lektor: Hristina Zdravković

Categories: Poezija

Leave a Reply