ISSN (ONLINE): 2683-457X

Успех је крочити на тло, а не додирнути снове (Миљана Живић)

Published by knjizevniklub on

 ТИШИНЕ

Довољно изнедрених праштања.
Успех је крочити на тло,
а не додирнути снове
У углу постоје само камин
и хук ветра.
Чујем да одзвања тишина.
Скоро сам била на пустоловини.
Препоручујем неодлазак.
Затећи ћеш празну софу.
Пожелећеш да нестанеш.
Наступа тишина,
па мук,
Без речи.
Само тишина.
 ЈУТРО

Утихнула је зора
да не пробуди дан
промрзлине красе прозоре
стрми су путеви, вечне стазе

понеки дечји осмех
дочарава постојање
метеж птица
бежи кроз ливаде

уснула сам падобране
нас и празне стазе
небом бисмо могли летети
тло не дочекати

у сутон су коловози спремни
покрени се и корачај
допусти да те мисли воде
пожели да одеш,

да не останеш!
 МРЗИМ

Мрзим возове
Станице
Путнике
Коловозе
Чекање
Стајање у реду
Подсмех
Трајање
Чување пљувачке
Мисли
Мрзим кад ме терају
Кад не морам
И кад морам
Да ме чекају
Да освајам
Да се борим
Да корачам
Да се надам

Не бих да мрзим људе
али, немам другог избора.

Аутор: Миљана Живић

Categories: Poezija

Leave a Reply