ISSN (ONLINE): 2683-457X

Марија Маја Д. Недељковић: „Бајке су врло озбиљно и мудро, а уједно и изванредно, маштовито штиво.”

Published by knjizevniklub on

Ханс Кристијан Андерсен је записао: Све што погледаш може се претворити у причу… Можеш да направиш причу од свега што додирнеш. Књижевница Марија Маја Д. Недељковић то најбоље зна. Судбоносни сусрет јунака приче и његовог творца показали су да је свет прича ближи него што можемо да замислимо. Четири Цариградске бајке настале из бритког пера ауторке намењене су одраслима, а циљ им је да нас подсете да је све могуће само ако верујемо.

Како се родила идеја да напишете бајке за одрасле?

Бајке су врло озбиљно и мудро, а уједно и изванредно, маштовито штиво. Ни случајно, ни под разно, нису то што им, нажалост, најчешће приписују и лепе попут најјефтинијих етикета – пуке причице за успављивање дечице. Или пак често кажу, знате оно: ма, немојте да нам сад причате бајке, где су Оне – та њихова височанства – неправедно и непристојно упоређене, замислите ви те дрскости и плиткости, с пуким лагаријама, чак штетним! А истина је да су мудраци, откад је света и века, разумевали да је управо у бајкама, које иначе имају сви народи диљем планете, скривена и откривена тајна правог историјског дешавања.

Од давнина, дакле, људи су се осведочавали да тако јесте било, и сада је, као што ће и у будућности бити… Добро знамо и речи нашег Светог владике Николаја Жичког и Охридског: Све ће на крају бити добро, ако није добро, онда није крај! Ето, зато бајке за одрасле. То су велеумне приче – и зато нам такве бајке дајте! Што се деце тиче, не може се васпитати будући стабилан, храбар, пожртвован, одговоран, маштовит и добар човек ако не научи каква је понорна разлика између добра и зла, а томе га непогрешиво (на)уче бајке.

Која је њихова улога?

Сва дешавања у нашим личним животима, па у животу народа и, наравно, у светским размерама (укључујући прошлост, садашњост и будућност), испреплетана су са сталним кушањем од стране зла и нашим евентуалним опредељивањем да се боримо за добро… а неко опет бира да чини супротно. Значи, широк је тај распон од наших свакодневних одлука до опредељивања на вишим нивоима. А то нас одређује. То је печат који сами себи утискујемо у душу.Одговорност је велика, кључ је који отвара врата иза којих се као у неумољивом огледалу суочавамо са тим ко смо.

Ово наше време је посебно изоштрило избор. Велика је поларизација која данас иде границама личности, не више држава (као, углавном, некад), тако да усијавање личне драме у свакоме од нас нараста. Идемо ка томе да ће неопредељенима бити све теже да остану такви. Опредељиваћемо се, милом или силом, вољно и невољно. Историја ће нас подстаћи да се определимо. Дремање више неће бити тако широко распрострањена могућност (а средњекласна породична идила, себично одвојена од судбине свих других, неће бити могућа. Па ето, то сви сад осећају, а неки су тога већ потпуно свесни. )

Идејно решење за корице књигe: аутор: Марија Маја Д. Недељковић; графичка реализација: Марко М. Урошевић

Вратимо се Вашим бајкама. Постоји анегдота у вези са једном од четири бајке. Мистериозни јунак ког читалац познаје као Господина повукао се у један луксузан хотел да у миру ствара, односно напише једно мистериозно писмо. Ви после писања књиге доспевате у један хотел, који сте до танчине већ описали, али у време стварања дела ви нисте знали да такав уистину постоји. Да ли је у питању случајност или судбина?

То је за мене остала велика и узбудљива тајна. И наравно, не мислим да се било шта ту случајно одиграло. Нисам поборник теорија у којима је све што се иначе дешава углавном без везе једно с другим. Нисам, додуше, ни поборник неке теорије о унапред одређеној судбини, јер ми нисмо марионете које неко помера као у луткарском позоришту. Ми смо слободни људи, па и када бежимо главом без обзира од те слободе – не можемо побећи од тврде истине да је то ипак наш избор. А дешавања имају своје разлоге, дубље или не, теже или лакше докучиве… Ваља их разоткривати. То је озбиљан детективски посао. И стваралачки, ништа мање.

Пишући ово дело, уверила сам се у снагу поруке нашег прозорљивог Старца Тадеја: Какве су ти мисли такав ти је живот. Бајке су изузетно озбиљне и икричаво су чист извор истинске лепоте.

Мистериозни хотел из нашег времена место је судбоносних сусрета и загонетних прича. Можемо ли прву промоцију књиге очекивати тамо где је све почело?

Да. Томе се надам. Уверена сам да би то било и лепо и добро. Бајковито и истинито, један на један.

Тренутно пишете бајке за децу, којих ће такође бити четири. Чему сте желели да подучите нас одрасле?

Томе да за нас треба да вреде само оне непролазне, ултимативне вредности: љубав, слобода, истина, доброта и правда. Запамтите: све мимо њих је варка и пропаст, ма колико вас лукаво и упорно убеђивали у супротно.

Разговарала: Јелена Јоцић

Categories: Intervju

Leave a Reply