ISSN (ONLINE): 2683-457X

Putokazi do svemira duše (Marina Adamović)

Published by knjizevniklub on

PLATONOV FEDAR 
 
Dimitrije, zagrlila sam te 
I krilima pluća poletela oko tvoga –
Srca – okačenog o list mlade breze 
Devojčica sam bila – Prvi put zaljubljena 
Sećaš li se –
Starče 
Čudne istine iz naših očiju 
Vidiš li onu povijenu brezu
 
Nacrtaću –
Da ne zaboravimo
Ono što se krišom rasejava po Hadu 
 
Zanesena pesmama po filozofiji Platona 
U san sam brezu zasadila
A ovoj se nikada nisam vratila 
Priznajem
Zgrešila sam
Bila sam voljena i volela sam 
Sad mi preostaje kovčeg ništavila
I slika breze pod kojom me nalaze 
I preskaču mrtvu.
 
A ti, sedokosi,
Koju granu čuvaš za odstrel?
U NOĆI 
 
Tu u noći 
Ne vidim Ti lik 
… 
Rascepaću draperije 
Polomiti sve prozore
I raspeti bol-vidike 
Do sićušne zvezde
Zvezde 

Da obasjam, oh! Najlepšu
Da užarim, joj! Jedinu
Nikad znanu 
Iznedrenu
Istinu i Spomen-tajnu
Da
O tebi
Tebi-sebi
… 
Zatamnjeni
Neshvaćeni 
Maskom skriti 
Ti 
Čudesna Biser-čari
Ti 
Živote
Tu u noći…
TIHOKAZ
 
Budi me bilo slabosti u duši
Reči su švrljale među urlicima
......Obzorje nemog suzopada
Prodoran odsjaj oblaka iz oka 
Strahom crtan grč – 
Pocinkovan osmeh 
Sve me je navelo da se preletim 
Obojim srce akvarelom neba Ideja leti ka zvezdama –
Život koji tugu prihvata 
Radost upija i pretapa u dugu 
 
*** 
toliko lepote u jednom oku
u drugom tuge nalik na jesen 
podrhtavanje kišnih latica 
pretapa slike u svemir duše
SASVIM PRIRODNO 
 
Šireći krila 
Ptica odmerava carstvo
Evo 
Rasklapam misli
Ono je ravno beskraju
 
*** 
 
Decembarski sneg leprša

zemlja ga hladno otima 
 
 
I BÎ…
Kapi su jurnule iz ponoćnog neba 
odigrale ples na mojim uvojcima 
zenice ih razliše u začuđeni tok 
jutro molim da ih vrati među svoje
odmah ću ga proglasiti pesmom o ovoj noći ni reči
……….eto……………
ZABORAVI
 
Sve u šta sam verovala
uraslo je 
u tromu paučinu
ne vredi kidati mrežu 
ni juriti okatog pauka
 
ako zažmurim
razmeniću je za 
paperjasto gnezdo 
u raspetoj krošnji oblaka .
 
zenica sanja
u toplom oku 
iščezloga svetla
REKVIJEM OD STAKLA 
 
Bila je noć.
Bila je tiha noć. 
Bila je prekrasna tiha noć. 
Bila je prekrasna tiha noć od stakla. 
Bila je prekrasna tiha noć od stakla koje je puklo. 
Bila je prekrasna tiha noć od stakla koje je puklo da bi preneli moju 
smrt. 
Bila je prekrasna tiha noć od stakla koje je puklo da bi preneli moju smrt pod zatvoreno nebo. 
Bila je jedina tiha noć od prekrasnog stakla. 
Bila je.
Staklo se rasprslo na unapred poznati broj zgaslih lampiona.
SNENA JAVA

Sanjam da sam krilo
koje maše 
a ne može da poleti.
 
sanjam da sam roda
koja kljunom
zakopčava led.
 
....................ne sanjam 
jesam ptica..................
koja smelo ispada iz gnezda 

obleće svet
u rumenilom 
bola 
nadahnutoj 
magli
NEŽNO NESTATI 
 
Padala 
sam 
sve 
niže 

niže 
dok 
nisam 
ugledala 
sebe 
.
Tada 
je 
od 
straha 
ona 
utekla 

nebo

Izvor: Marina Adamović, Cirriculum Vitae (2011). Nova poetika: Beograd.

Biografija autora:

Marina Adamović rođena je 1962. godine u Nišu. Upisala je studije Francuskog jezika na Filološkom fakultetu u Beogradu 1980. Naredne godine je odustala, jer nije verovala u sebe. Ubrzo upisuje Pravni fakultet. Multipla skleroza odigrala je bitnu ulogu u njenom životu i stvaralaštvu: Vezala me je za ugao ćelije, ali BAŠ TU, dosta pišem. Napisala je više od dve hiljade pesama i objavila nekoliko zbirki: Cirriculum VitaePsiholedija Minijature, THE REST of 1, THE REST of 2, THE REST of 3, Haiku. Njene pesme trajno su se naselile i u nekoliko grupnih zbirki (Nekazano, Pesem. si). Objavila je i dve zbirke kratkih priča (Smrt prijatelja i Ludilo). Član je Udruženja književnika i književnih prevodilaca Niš, Međunarodnog udruženja umetnika Bar, Udruženja Poezija SRB KruševacBavi se humanitarnim radom.

Categories: Poezija

Leave a Reply