ISSN (ONLINE): 2683-457X

Све прође… (Лука Динић)

Зовем се Лука Динић, имам 18 година и завршио сам гимназију Светозар Марковић у Јагодини. Добитник сам Вукове дипломе. За уметност и дизајн почео сам да се интересујем у другој години средње школе и кроз разне ваннаставне активности имао сам прилику да ширим своје видике и надограђујем знање. Од посебног значаја за мене је Европски парламент младих, где сам званични графички дизајнер, као и организатор задужен за односе с јавношћу и дизајн на  Омлидинској академији одрживости. У слободно време волим да цртам, тренирам пливање, слушам музику и излазим с  пријатељима.

Тајанствени траг племена (Милан Стевановић)

(…) И ја схватам да су наши животи сада преплетени са њиховима: мале гранчице живота преплићу се као винове лозе. (Шаира Шах) Милан Стевановић, млади уметник из Београда, завршио је модни дизајн. Прво образовање из области сликарства стекао је код професора Петра Краса. Излагао је у више галерија. Уметност је за њега исконски дар и веза Read more…

Потрага за извором кроз снове (Ксенија Милићевић)

У свом истраживачко-стваралачком раду највише се бавим сновима и несвесним делом свог бића, успостављајући специфичну комуникацију са собом, али и са светом око себе. Слика, као визуелна реч, одувек је била моћно средство комуникације. У себи и у својим радовима трагам за мистичним путевима, а крајњи циљ ми је извор Read more…

Да будемо људи! (иконе Милице Милосављевић Барбе)

Она ‒ једна једина, највећа! Мајка, сестра, ћерка, жена! Огромна моћ љубави према свему и свакоме, представљена у лику Мајке Божје. У лику који паралелно носи сву тугу и сву срећу овога света. Тај светлији од најсветлијих одраза, лепши од најлепших украса наших храмова! Она која нас гледа са таквом Read more…

Цео свет обиђо’, Јагодину нигде не нађо’

А бре, кућо моја мила! Кућо моја! Више те не остављам, да знаш! До Параћин само ако отиднем, а и то ћу добро да промислим! Цео свет да обиђете, Јагодину нигде нећете да нађете! Јок! Кад је видох, Јагодину, из далека, а мени све сузе наиђоше на очи, још кад Read more…

Не бити нигде, а бити свуда

Мирјана Митровић рођена је у заглављеном лифту крушевачке болнице 1997. године. Претпоставља се да је то последњи пут да је негде пожурила. Званично живи у Нишу где студира Србистику на Филозофском факултету. Незванично живи у коферу и једва чека нови печат у пасошу. Воли књижевност, музику, фотографију, сунце и пиво. Read more…