ISSN (ONLINE): 2683-457X

ТИ, која си простор и време (Страхиња Трандафиловић)

I Сам ђаво ме је навео Да сваке вечери са надом Чекам јутро Када ћу те можда поново видети. II  „Дани су се згурали, али никако нису могли проћи без ње.А и зашто би?Вишевековни загрљај Сунца, Саве и Дунава Пружио нам је најлепше.” I I I Тако те је лако Read more…

Сви смо ми помало Бекетови ликови (Александра Вукић)

ЧекањеПрестани да мислиш,Само на тренутак,И заличићеш наПасивне ликове изТипичних пасивних драма.Јер ништа није сигурно,А ти се бојиш последица.Зато је бољеДа седиш и чекаш.Али за кога?Ако чекањем уништавашИ затупљујеш себе.А можда и сви миЦео животВећ чекамо нешто,А да ни не знамо шта.Јер можда смо свиПомало Бекетови ликовиИ свако од нас има Read more…

U velikom supermarketu rasprodaja bola

Sva moja poezija je urlik  ranjene zveri u tri ujutru Dobra pesmanoć je vedra nad zemljomu daljini ptice plačuili možda pevajužena kada se porađatakođe plačeod bolaa posle je radosnazašto bol i radostmoraju da budu povezani?zašto su ljubav i smrtpovezania ne život?da li je ljubavjedini istinski oblik života?i da li nedostatak ljubavipredstavlja Read more…

Недодир који одржавамо

НедодирЦрвени балон те чека у соби.Чаша млека и чоколада, Коју мрзиш.Суве бруснице и ледена вода,За крај.Лези и немој да се трудишДа окусиш сузеНису горке, иако се таквим чине.Лези и немој да јецашПрогутај свој страх од самоће.Прогутај, или га загрли.Остави балконска врата одшкринута,Можда се ушуња, и залутаКао пчела.А ујутру, када га не Read more…

Карикатуре смо на овом свету и нацрти само онога што заправо и нисмо

Љубинка Цекић рођена је 4. августа 1998. године у Лесковцу. Завршила је Гимназију Стеван Јаковљевић у Власотинцу, а затим уписала Основне академске студије србистике на Филозофском факултету у Нишу. Књижевност и језик су јој две највеће љубави. Песме које пише, у већини случајева, представљају нешто што је условно речено проживела, Read more…

L’âme slave

ZAPIS NA POLEĐINI ČASOPISA „KORACI”Urbex,Arheograf pamćenjaGradski pejzaž čitaKao što ko knjigu listaSvaki se bulevar grana u planIstovetanSvaka pritokaPriča je za sebe *** Po tri meseca godišnjePovremeno odslušamSa uliceKasLupkanje kopita o asfaltTo dopire kroz uzavreli ili pak sasvimSveži uzduhRujna, listopada ili bilo kog drugog mesecaDok ovde boravimMeša se s romorenjem drugih potmulih Read more…

Umesto pozdrava rekla je…

IMA SE(-)OBA Ima tih ljudiŠto kad izdahnu,Ne umiruVeć se samo seleMeđu žive.I nijedan od njih nije tamoGde je sahranjen.Već je u srcima svih onih ljudiKojima je sebe poklonio,ŽivljiKorisnijiStvarnijiOd sve stvarnosti oko nas.Oni koji ih ne znajuMisle da gubimo vreme.A mi ga sa njima dobijamoJer sve što vidimo i živimoMi živimo još Read more…

Tamo gde počinje celo

TAMO GDE POČINJE CELO Nas dvoje se tražiti nećemoko moreplovci u potragu kad pođu za blagompastir zbog ovce što ostavi stadolovac za zverkama kad krene tragomko Sunce putanju svoju što znajedno drugom u susret krenućemo ti i jako posle zime prolećni dan što dođeposle životavečni sanneminovnomi ćemo jedno drugom doćiko Read more…