ISSN (ONLINE): 2683-457X

Moja mi melanholija uvek samouvereno dolazi (Tijana Miljković)

OBRAZ na plesnivoj fotografiji pet mi je letafali mi jedan obraza možda i ja njemu štipaju ga iz davninaženeispred kućnog pragapometu seno blato slamuženevide ginekologa samo kada prvenca rađajuženemuškarcu prinose čarape slatko hleba veknuženerakijanim oblogama prehlade vidajuženegaravih lica po vasceli dan plaste oruženeispotiha vatru sloge u ognjištu džarajuženepovezanih kosa u Read more…

То је моје тужно племе, усуд нам је тешко бреме (Вељко Милановић)

I Праоче, те питам, твари, тешко Луна док крвари што је гоне вуци тамни из сви’ они’ бајки давни? Зашто сузе, токе сјајне очи њене плачу бајне? Што их лије као кише једну, другу, све навише? Док су оне горе ишле под груди јој беле сишле деца њена изгубљена, заробљена Read more…

Назначење од градитеља дато (Милутин Попадић)

СВЕТА СОФИЈА Гледам у твој жртвеник, Свети престо док блиста, сву ти лепоту гледам, Премудрости Господа, Христа. Гледам у твоје лице, које би сада да кваре, мисле да тако бришу освећене древне олтаре.  Да ли се брише рођење, назначење градитеља дато, лудост је земаљска мудрост, човече, постаћеш блато.  Свако време бреме своје носи,свако искушењу одговор даје,али ко правду љубизна ЦРКВА за вечност остаје. Да мрзим и Read more…

Putokazi do svemira duše (Marina Adamović)

PLATONOV FEDAR  Dimitrije, zagrlila sam te I krilima pluća poletela oko tvoga –Srca – okačenog o list mlade breze Devojčica sam bila – Prvi put zaljubljena Sećaš li se –Starče Čudne istine iz naših očiju Vidiš li onu povijenu brezu Nacrtaću –Da ne zaboravimoOno što se krišom rasejava po Hadu  Zanesena pesmama po filozofiji Platona U san sam brezu zasadilaA ovoj se nikada nisam vratila PriznajemZgrešila samBila Read more…

У најтужнијој песми туга се не помиње (Никола Благојевић)

ТРАГАЊЕ У најтужнијој песми туга се не помиње. Винеш се у потоњу сумњу, Сунцу под облаке. Трагаш за вечном лепотом ништавила. Но, не знаш где да идеш.   Ено… У оној исконској доброти, што за њу нема места на овоме свету, видиш трачак светлости и дозлабога таме. И више ништа Read more…

Вековање мога трена… (Андријана Попадић)

Ако ти напишем песму да ми недостајеш…Ветар ће престати да ме својим хуком плаши и уплешће се нежно у моју косу. Сунце ће ме загрлити, покушаће да ме отме од хладноће,а она се неће бунити, повући ће се у своје тамне одаје. Јутро и ноћ ће се препиратикоје од њих двоје ће свој наступ одложити Read more…

Нечије изгубљено пролеће (Јована Ђокић)

Познанство Када желиш да упознаш душу песника, онда немој гледати његов ход, јер никада исти неће бити. Немој у очи гледати, јер не знаш какве нереде угледаћеш. Запиташ се онда: душа. Душа сигурно одговор крије, а заправо тамо ћеш наћи на пактова безброј, само пакт један недостајаће, пакт на одговор Read more…

Изгубљене звезде (Никола Благојевић)

РАНДЕВУ Трпео сам дане, ране, окован на тлу. Жалим за небом. Ми нисмо ту. Рандеву сам за себе снива. Размишљао сам често. Место држало ме није. Тебе желех близу, од тебе успео да кријем. Пије ме небо, што за њега жалим. Да ли се бојим? Мојим срцем те гледам. Сâм Read more…