ISSN (ONLINE): 2683-457X

А кад би ми крадом зрак обасјо лице, одједном би нешто зас’јало у оку (Никола Пепић)

Мирослав Антић је записао: Љубав је једини ваздух који сам удисао. И осмех је једини језик који на свету разумем. Стихови љубави младог песника настали су као израз дубоке наклоности према оној због које му срце снажније заигра. Гест нежности јавио се као последица љубавног заноса поете да нежном цветићу Read more…

Što više bežao budeš, sve će manje da te u tebi ostane (Ana Ubavić)

HimeraUspuzala se kao istinaU moja gladna usta,Prejaka reč.Stegla,Kao gnevni demon obmotala se oko srca.Molila je da bude rečena,Da bude izgovorena,Zahtevala,Vrištala,Rasprsla se o zid.O, hodaćeš ženo,Dan za danom,Reč po reč,Penjaćeš se ka onim vrhovima što samotni suNoseći svoj štit i svoje svetlo.Kaže: zgaziću te,Rekoh: gledaj kako je meso moje meko,Od kostiju Read more…

Тишине неме што за речи не знају (Милица Буразор)

Када би тражио себе Када би тражио себе,ноктима би гребао бетон,зубима ситнио стабло Желео би да укопашстрахове изгубљенихшто прсте грчевито подижу,желео би да утишашплач голихшто молитвом тражепоследњи мирис крина,желео би да разбијешзвезде крвљу умазане,да угушиш месецу тегли страховите језе Када би тражио себе,јурио би лутања,чекао чекања,и нигде спојатрага и тела! Read more…

ТИ, која си простор и време (Страхиња Трандафиловић)

I Сам ђаво ме је навео Да сваке вечери са надом Чекам јутро Када ћу те можда поново видети. II  „Дани су се згурали, али никако нису могли проћи без ње.А и зашто би?Вишевековни загрљај Сунца, Саве и Дунава Пружио нам је најлепше.” I I I Тако те је лако Read more…

Сви смо ми помало Бекетови ликови (Александра Вукић)

ЧекањеПрестани да мислиш,Само на тренутак,И заличићеш наПасивне ликове изТипичних пасивних драма.Јер ништа није сигурно,А ти се бојиш последица.Зато је бољеДа седиш и чекаш.Али за кога?Ако чекањем уништавашИ затупљујеш себе.А можда и сви миЦео животВећ чекамо нешто,А да ни не знамо шта.Јер можда смо свиПомало Бекетови ликовиИ свако од нас има Read more…

Недодир који одржавамо

НедодирЦрвени балон те чека у соби.Чаша млека и чоколада, Коју мрзиш.Суве бруснице и ледена вода,За крај.Лези и немој да се трудишДа окусиш сузеНису горке, иако се таквим чине.Лези и немој да јецашПрогутај свој страх од самоће.Прогутај, или га загрли.Остави балконска врата одшкринута,Можда се ушуња, и залутаКао пчела.А ујутру, када га не Read more…

Карикатуре смо на овом свету и нацрти само онога што заправо и нисмо

Љубинка Цекић рођена је 4. августа 1998. године у Лесковцу. Завршила је Гимназију Стеван Јаковљевић у Власотинцу, а затим уписала Основне академске студије србистике на Филозофском факултету у Нишу. Књижевност и језик су јој две највеће љубави. Песме које пише, у већини случајева, представљају нешто што је условно речено проживела, Read more…

L’âme slave

ZAPIS NA POLEĐINI ČASOPISA „KORACI”Urbex,Arheograf pamćenjaGradski pejzaž čitaKao što ko knjigu listaSvaki se bulevar grana u planIstovetanSvaka pritokaPriča je za sebe *** Po tri meseca godišnjePovremeno odslušamSa uliceKasLupkanje kopita o asfaltTo dopire kroz uzavreli ili pak sasvimSveži uzduhRujna, listopada ili bilo kog drugog mesecaDok ovde boravimMeša se s romorenjem drugih potmulih Read more…