ISSN (ONLINE): 2683-457X

„Уточиште” (Јелена Јоцић)

Одувек сам прошлост замишљала као стару даму коју одаје одећа, она која подсећа на прохујале епохе, можда двадесете године прошлог века, кад се играо чарлстон и пио шампањац у неограниченим количинама, на дугим забавама које се протежу унедоглед. Око врата јој ниска бисера и упарене наушнице, можда породично наслеђе, и Read more…

Ружо моја (Јована Радовановић)

Шетам се улицом. Дечји смех одзвања. Она скачу, трче, јуре се. Родитељи гледају већ своја посла. Скупили се у нечијем дворишту, у летњиковцу. Чини ми се да су гледали неки видео на телефону. Прилази дете, каже: – Тата, тата, хајде да се играш са нама. Буди наш ледени деда. – Read more…

Бицикл професора Пуше (Ивана Стојановић)

Двадесети је април, лето господње 2020, други дан Ускрса. Помало облачно и прохладно, киша само што не почне да пада, а сиви облаци прекривају небо. На снази је забрана кретања, полицијски час због епидемије вируса корона. Мало Власотинце је тихо, град је пуст, а кеј на Власини тако усамљен, миран Read more…

Zid (Jovana Kovačević)

Cveće je na stolu ‒ zumbuli i lale ‒ znaci proleća i novog početka, barem za Sofiju. Zavese boje mahovine raširene su tako da propuštaju mnogo dnevne svetlosti. Sunce pada na žute zidove, koji pri tome izgledaju kao da isijavaju neku svoju svetlost. Novi nameštaj odiše svežinom; prostor je spreman Read more…

Дорис

Било је тешко гледати људе како се смеју, две седе главе и наборане руке како преплићу прсте и ходају старим корацима, а на челу им се урезале боре. Али су очи остале тамо где су главе биле у мислима. У младости, тамо где су се некада среле… Деца су вриштала Read more…

Anđeo u bašti đavola

Imala je oči moje majke. Oči koje su isijavale dobrotom i bile drske u isto vreme. Topao, mio pogled nevinog deteta. Znaš onaj pogled koji može da učini da se osećaš sigurno? Onaj pogled koji te primorava da mu se prikloniš i vratiš. Nesvesno. Silovito. Pitomo. Nekad se sigurnost plaća Read more…